Jedno kratko javljanje nakon gotovo dva meseca… Iz privatnih razloga vratio sam se na neko vreme (najmanje 6 meseci) nazad u Beograd. Fini ljudi iz Monstera ponudili su mi radno mesto od sredine 2008, ali nisam želeo da se unapred obavezujem, tako da sam dao otkaz. Što, načelno, i nije tako loše jer posao koji sam u poslednje vreme tamo obavljao nije bio preterano interesantan, barem ne za mene koji volim da većinu svog radnog vremena zapravo pišem programe.

Imao sam par direktnih ponuda za posao u Beogradu, i većina je podrazumevala .NET, kao vrlo traženu, ali i platformu u kojoj sam najiskusniji. No…

Par meseci pre nego što ću napustiti Monster, krenuo sam da se detaljnije interesujem za dinamičke i funkcionalne jezike, kao ekspresivnije i produktivnije od mainstream C#-a i Jave. Iskreno, pišući C# imam osećaj da pišem daleko više koda nego što je zaista potrebno.

Prvo sam malo istraživao Python i njegov veb frejmvork Django i bio sam zaista fasciniran elegancijom i brzinom razvoja koji ova platforma nudi. Kasnije sam krenuo da učim i Ruby i analogni Rails frejmvork - sličnu i podjednako moćnu kombinaciju. Veliku podršku i uverenje da ne gubim vreme dobio sam od par sjajnih kolega iz Monstera koji su takođe koristili ove dve platforme - za svoje lične projekte “ljubimce” ne pada im na pamet da koriste .NET, jedan radi Rails i Erlang, drugi Django. Dakle, nabavio sam literaturu i krenuo par projekata za svoju dušu (od kojih će neki možda i ugledati svetlo dana ;)). Moram da priznam da se entuzijazam koji imam u otkrivanju i korišćenju ovog moćnog dueta može porediti sa entuzijazmom kad sam počinjao sa programiranjem - ni u slobodno vreme mozak nije dokon, a u Operi na mobilnom nosim Kramp (Pickaxe), za čitanje u prevozu.

Takođe sam imao sreće da naletim na firmu u Beogradu koja u svom radu koristi Ruby i Rails i od sada nadalje radim tamo. Detalje o novoj firmi možda u nekom od idućih postova.