Kao što ste verovatno primetili, u poslednje vreme nisam puno pisao. To je delom naravno zbog moje lenjosti, ali delom i zato što sam bio zauzet… Pre par nedelja imao sam zadovoljstvo da sa kolegama prisustvujem obuci za razvoj na EPiServer CMS platformi u sedištu firme ElektroPost u Stokholmu. Pored toga što sam se upoznao sa ovim izuzetno efikasnim i produktivnim alatom, i boravio u švedskoj prestonici na prijatnih 25 stepeni (u vreme kad je ovde bilo 35), imao sam priliku da posetim dve softverske firme (pomenuti ElektroPost, kao i Mogul, bazu firme u kojoj radim) i iz prve ruke vidim kako svoje parče hleba zarađuju naše skandinavske kolege.

elektropost Ono što nam je zajedničko je posao - programira se na isti način i ovde, i tamo, i u Americi, i u Indiji. Tu nema velike mudrosti, alati su isti, programiranje je zanat i tamo i ovde. Kao i obično, interesantnije su nam razlike… Kao prvo, ljudi mnogo manje brinu o logistici: običaj je da se na pauzi za ručak odlazi na pravi ručak, i restorana za tu namenu ima na svakom koraku. Odnos plata i cena je takav da niko ne gleda u novčanik pre nego što naruči nešto. U firmama postoje frižideri sa bezalkoholnim pićima i slatkišima (negde su besplatni, negde ne) i automati za kafu.

Za trenutke odmora u ElektroPostu postoji veliki sto za bilijar, terasa sa roštiljem i ligeštulima i Segway skuter. Iako je ova oprema tu delom zbog showoff-a pred čestim gostima ove firme (obuka za EPiServer je po svemu sudeći delatnost bitna gotovo kao i razvoj same platforme), njihovi developeri zaista igraju bilijar. Ne bi se veliki broj firmi u Srbiji mogao pohvaliti sličnim radnim uslovima - briga za radnika je među poslednjim na listi prioriteta (naravno, ovde ne mislim na državne firme - dinosauruse: njima je briga za radnika prva i jedina preokupacija: zato su i propale). Naravno, ima časnih izuzetaka: mi smo, naprimer, skoro dobili sto za stoni tenis…

stondza Ako malo bolje razmislite, i sa stanovišta poslodavca logika je jasna: 200 evra za sto za stoni tenis nije gotovo nikakav trošak, radnici su produktivniji i odmorniji posle 15 minuta stonog tenisa nego posle 15 minuta besciljnog surfovanja, pušenja ili pretvaranja da se nešto radi. A i PR efekat nije zanemarljiv: u zemlji koja se tek izvukla (da li se uopšte izvukla?) iz miloševićevskog mraka i koja još baulja u tranziciji pokušavajući da imitira starije susede, ne razumevajući zaista zašto se nešto radi onako kako se radi, mnogi će poželeti da rade u takvoj firmi, ergo, eto nama boljih stručnjaka.