Jedan od razloga retkog pisanja, bar se tako tešim, bila je moj hroničan problem sa internetom: na poslu nemam vremena da sastavim pristojan post za radionicu, a kod kuće mi je situacija užasna - telefonska centrala iz pedesetih ne dozvoljava modemske sesije brže od 14400 bps ni duže od 5 minuta, toliko u proseku veza izdrži pre nego što pukne. Normalno, ekipa iz telekoma je elegantno ignorisala sve moje prijave kvara (a kvar sam prijavljivao zato što je i kvalitet voice prenosa otprilike sličan), valjda treba da budem srećan što na početku dvadesetprvog veka uopšte imam telefonsku liniju kod kuće…

Kablovski internet je tek pre par meseci uveden u komšiluk, nažalost, preduslov za internet je plaćanje kablovske televizije, što ja apsolutno nemam nameru: televiziju gledam svake prestupne godine (radijski sam tip), a sobnom antenom hvatam i više nego što mi treba. Najzad mi je pre par dana stigao ADSL, na moje veliko iznenađenje, s obzirom na kvalitet telefonske centrale. Ali po svemu sudeći to nije relevantno: ADSL radi kao sat. Takođe me prijatno iznenadio ruter koji sam dobio (doplatio sam nešto da bih dobio ruter umesto besplatnog USB modema, zbog Linuxa): u pitanju je, iako notorni Kinez, uređaj sa sasvim pristojnim mogućnostima konfigurisanja, ima ugrađen osnovni firewall, ima podešavanja za automatsko dizanje i gašenje PPP-a, čak i konfigurisanje dyndns servisa za dodelu domena dinamičkom IP-ju dodeljenom od strane provajdera. Cena nije mala (kolega u Stokholmu za nešto malo veće pare ima 20Mbps flatrate), ali cenim da će ubuduće padati, kako se konkurencija bude povećavala (nažalost, ogavni Telekom uzima dobar deo kajmaka, to se neće uskoro promeniti), ili se barem performanse poboljšavati…

U svakom slučaju, u odnosu na krkljavih 14.4kbps, pitkih 256kbps deluju kao kvantni skok… Nadam se da će se u skorije vreme ADSL omasoviti i po ostalim delovima Srbije, očigledno je da ima potražnje i potencijala, tehnika je jeftina, kritičan je, po običaju, ljudski faktor.