U današnjem online izdanju lista Politika objavljen je članak “Trojka iz Interneta” koji prikazuje realnu sliku upotrebe Interneta i uopšte IT tehnologija kod nas. Poseban akcenat stavljen je i na nepostojanje bilo kakve strategije Vlade koja bi potpomogla upotrebu i širenje informacionih tehnologija.

članak s pravom preispituje i rezultate istraživanja CESID-a po kome milion građana Srbije koristi Internet. Neke moje pretpostavke bliže su stavu Zorana Životića, direktora SezamPro Internet provajdera: “Možda određeno iskustvo sa Internetom ima ukupno milion žitelja naše zemlje, ali realan broj aktivnih korisnika je znatno niži. To je broj od 200.000 do 300.000 onih za koje se moće reći da im je Internet postao sastavni deo svakodnevice.”

Pošto online izdanje Politike čuva članke u arhivi samo tri dana (čuveno juče, prekjuče, nakjuče), članak ovde prenosim u celini.

Politika, 20. April 2006

ГЛОБАЛНА ИНФОРМАЦИОНА МРЕЖА У СРБИЈИ

Тројка из Интернета

Од 1992. регистровано око 25.000 сајтова са YU доменом

Према прошлогодишњем истраживању “Цесида”, које је спроведено за потребе Телекома “Србија”, у нашој земљи има око милион корисника Интернета. Од тог броја, 41 одсто испитаника свакодневно користи погодности глобалне информационе мреже, трећина у просеку између три и четири пута недељно, a 14 одсто анкетираних од пет до шест пута седмично. Преостали део на мрежу излази само повремено.

Међутим, ове податке, као и најаву да ће број корисника Интернета у Србији током наредних неколико година бити удвостручен, многи су примили с резервом, тврдећи да су резултати домаће интернет-статистике знатно слабији.

– Будући да је “Цесидово” истраживање о Интернету прво и једино систематско испитивање тог тржишта, резултате треба прихватити с респектом. Ипак, број домаћих корисника глобалне информационе мреже је доста висок. Можда одређено искуство са Интернетом има укупно милион житеља наше земље, али реалан број активних корисника је знатно нижи. То је број од 200.000 до 300.000 оних за које се може рећи да им је Интернет постао саставни део свакодневице – каже Зоран Животић, директор “СезамПро” интернет провајдера.

Према његовим речима, Интернет је све присутнији у нашем животу, али кудикамо мање него што би требало да буде. Проблем је у одсуству корисних домаћих садржаја који ће привући више корисника, као, на пример, могућност да се путем Интернета резервишу карте за позориште или биоскоп, плате комуналије или купи књига која ће бити испоручена на кућну адресу.

– На скали од један до десет, Србија би добила тројку из Интернета. То је реална оцена која пристаје тренутном нивоу наше електронске културе. Захваљујући банкарском сектору који ужурбано уводи нове услуге базиране на глобалној информационој мрежи, слика се полако мења, али без помоћи и систематског приступа државе, примена Интернета ће и даље каснити – вели Слободан Марковић, председник Центра за развој Интернета.

Објашњавајући шта конкретно треба да учини држава, он наводи пример Словеније. Изменом Закона о локалној самоуправи та земља је државне институције ограничила тако да личне податке грађана могу тражити само једном (приликом увођења у евиденцију). Захваљујући томе, Словенци, на пример, приликом вађења пасоша не морају да чекају у редовима и траже потврду о држављанству, него је то дужна да обезбеди установа која издаје документ. Због тога је цео државни апарат умрежен, тако да институције међусобно размењују податке.

Исто решење примењује и Канада, док су Румуни отишли и корак даље. Њихова држава је у циљу развоја Интернета увела правило да све јавне набавке иду искључиво путем Интернета. Заинтересовани понуде могу доставити искључиво у електронском облику.

– Због одсуства државне електронске политике, иницијативу преузимају институције на локалном нивоу. У општини Инђија постоји могућност поруџбине докумената које грађани касније без чекања у редовима, преузимају у заказано време. И поједине београдске општине крећу тим путем, али то није резултат настојања града или државе да олакшају живот својих грађана, већ искључиво визије и слуха одговорних на локалном нивоу – каже Марковић.

Иницијативу у популарисању функционалности Интернета преузеле су банке. Све већим бројем издатих картица наметнула се и њихова употреба кроз онлајн плаћање. Ипак, и ту има проблема јер банке прихватају искључиво картице које су оне издале. Због тога није могућа шира примена попут онлајн куповина робе широке потрошње. Осим тога, у овом случају је роба која стиже на адресу купца, због трошкова доставе, скупља него у радњи.

– У онлајн куповини основни проблем је недостатак процесора електронских трансакција који би примао све картице и средства скинута са рачуна купца прослеђивао купцу. То би требало да буде банка или нека специјализована кућа која ће обрађивати плаћање без обзира на то о којој врсти картице и издавачу је реч. У одсуству тога, малобројне електронске трансакције сада иду преко иностраних процесора – истиче Слободан Марковић.

Још једна од слабих страна Интернета у Србији јесте и слаб одзив привреде. Глобалну информациону мрежу она, у најбољем случају, користи за пословну комуникацију унутар предузећа, а тек спорадично за презентацију услуга. Чак мноштво озбиљних компанија још заобилази чињеницу да је реклама путем Интернета најјефтинија, доступна у свако доба дана и ноћи, на свим континентима.

– Презентација српске привреде на Интернету унајкраће се може описати као штура и застарела. Многе фирме су у одређеном тренутку урадиле своје сајтове, али већина презентација није у међувремену ажурирана. Подаци су због тога најчешће застарели, често чак и и они с основним контакт информацијама. Овде долазимо до апсурдне ситуације да је телефон поузданији од Интернета, односно да ћете адресу и телефон неког предузећа лакше добити преко службе 988 – каже Саша Марковић, извршни директор Еунета.

Од 1992. године, када је уведен домен YU, регистровано је око 25.000 сајтова који на крају веб-адресе носе ознаку наше земље. Данас је активно између 10.000 до 15.000 презентација, од којих је између 8.000 и 10.000 привредног карактера. Преостали део се односи на непрофитабилни сектор.


Најпосећенији Б92

Трговине “Макси” су још пре неколико година увеле могућност поруџбине намирница преко Интернета. Тим путем је, на пример, пошла и “Телефлора” која на жељену адресу испоручује цвеће.

“Јат ервејз” управо уводи онлајн систем резервације карата који ће смањити издатке путника. “Луфтханза” предвиђа и могућност онлајн плаћања, међутим како указује досадашње искуство, онo у продаји карата на нашем тржишту учествује са симболичних један одсто.

Епитет најпосећенијег домаћег сајта носи презентација “Б92”. Дијаспора може да прати и програм РТС-а који се емитује путем Интернета или слуша радио-станице попут “Топ фм” радија.

Марко Лакић