Peer-to-peer koncept poznat nam je prvenstveno zahvaljujući MP3 pretraživačima kao što je Gnutella. U kratkim crtama, kada prosledite zahtev za pretragu, on se prosleđuje nekolicini klijenata u vašem okruženju, sa njih se opet zahtev dalje distribuira na druge klijente, tako da geometrijskom progresijom, vaš zahtev za određenom datotekom bude prosleđen na desetine hiljada računara u Gnutella mreži.

Da li je sličan koncept moguće primeniti i na web ptretraživanje, umesto sadašnjih centralizovanih baza? Po svemu sudeći ne, ali nikad se ne zna. Možete pogledati reference na par članaka o toj temi koje je objavio SearchEngineWatch još 2001. godine. Videćete tu i članak o p2p pretraživaču Pandango, ali taj domen više ne postoji, što znači da se u meђuvremenu odustalo i od ovog projekta na tu temu.

Glavni razlog zašto je p2p pretraživač i dalje fikcija je taj što bi to zahtevalo od surfera koji bi bili u p2p mreži da vrše svoje ocenjivanje i rangiranje sajtova, kako bi ste vi svojom pretragom dobili relevantne rezultate. Većina ljudi to neće raditi, a i oni koji bi odvojili svoje vreme za to verovatno bi promovisali svoje sajtove potpuno neobjektivno. Tako bi i sortiranje na bazi klijenta moralo da se obavlja po nekom algoritmu koji bi izučavao navike surfera (na kom sajtu se najviše zadržava, da li je taj sajt pronašao preko ključnih reči i kojih itd.)

Drugi bitan faktor je i brzina, kada tražite MP3 datoteku, nije vam preterano bitno da li će je sistem naći za 5 ili 15 sekundi, ali kada je reč o web pretraživanju, teško da je moguće preći na neki sistem sporiji od Googla.

Mene je tema p2p pretraživača najviše privukla zato što takav koncept ne bi zahtevao serversku platformu od stotinu hiljada dolara jer bi se sve izvršavalo na p2p klijentima, tako da bi i manja firma mogla takav projekat da iznese na tržište. No činjenice govore protiv ovakvih rešenja, ali kao što rekoh, nikad se ne zna. Još neke prednosti i mane ovakvog koncepta možete naći i na ovom osnovom nacrtu jednog p2p pretraživača.