ProFont - jedan od najboljihU životu se čovek miri sa činjenicom da neke stvari nikada neće shvatiti. Ja sam svestan da nikad neću shvatiti najmanje dve stvari: Ajnštajnovu teoriju i programere koji koriste proporcionalne fontove. Zbog prirode vebloga, pozabaviću se drugom temom.

Poznata je stvar da su proporcionalni fontovi čitkiji od onih fiksne širine. To je i logično: malo slovo i nije iste širine kao npr. veliko M. Ali, velika je razlika između čitanja nekog teksta i njegovog editovanja, pre svega kad je reč o programskom koodu. Zašto? Pa, izvorni kood nije klasičan tekst, ne važe ista pravila: pored samog sadržaja, jako je bitno i imati koherentnu strukturu i po horizontali i po vertikali. Bitno je uvlačenje linija. Bitna je lakoća navigacije kroz tekst i izmena tačno određenog njegovog dela, to jest da lako mogu da označim mišem upravo ono veliko I između dva mala L. Zatim, želim da, kad sam iza npr. petog karaktera u liniji i pritisnem gornju strelicu, i dalje budem iza petog karaktera, samo u liniji iznad. A to mogu samo korišćenjem neproporcionalnih fontova (ili monospaced fontova, ili fontova fiksne širine, kako vam drago).

E sad, Microsoft se nije baš potrudio da uz Windows isporuči neki kvalitetan monospaced font zgodan za programiranje. Najbolja dođe Lucida Console, koja se tek odskoro isporučuje uz Windows, ali je daleko od savršenstva. Na Mac-ovima je situacija nešto bolja: u startu dobijate par kvalitetnih fontova u kojima se zarez i tačka, malo L i veliko I i veliko O i nula dobrano razlikuju. Mi iz Windows sveta se moramo snalaziti ako tražimo maksimalan komfor.

Na internetu je nešto bolja situacija: Tobias Jung nudi dva jako dobra fonta: ProFont (od “programmer’s font”) i Sheldon (moj favorit). Možete pročitati i njegovu priču o potrazi za kvalitetnim programerskim fontom, sa ilustracijama zašto je neki font bolji od nekog drugog. Evo i jedne dobre liste linkova sa istom tematikom, kao i još jedne ekipe fontova koje možete preuzeti, ako vam se dopadnu.